Novi Zakon o zaštiti potrošača: Šta to znači za proizvođače i trgovce?

Srbija je usvajanjem Zakona o zaštiti potrošača¹, koji je stupio na snagu 1. maja 2026, napravila značajan korak ka evropskom modelu regulacije tržišta. Zakon ne donosi samo nova pravila već menja kulturu poslovanja i uvodi znatno stroži nadzor nad celim lancem snabdevanja, od proizvođača i uvoznika do trgovaca i pružalaca digitalnih usluga.

Za privredne subjekte koji stavljaju robu ili usluge na tržište, razumevanje novih obaveza i pravovremeno usklađivanje poslovanja nisu samo pitanje zakonitosti nego i upravljanja poslovnim rizicima.

I. Rokovi primene

Zakon se primenjuje po isteku tri meseca od stupanja na snagu, tj. od 1. 8. 2026, uz važne izuzetke:

Od 1. 5. 2026. već važe obaveze u pogledu isticanja cena, a naročito:

• obaveza objavljivanja digitalnog cenovnika na sajtu, ažuriranog u realnom vremenu za svaki prodajni objekat;

• obaveza omogućavanja automatskog praćenja cena putem softverskih alata i nacionalnog portala otvorenih podataka;

• obaveza pridržavanja objavljenih cena.

Privredni subjekti koji ove obaveze još nisu ispunili izloženi su regulatornom riziku već sada.

II. Ključne novine - pregled za privredne subjekte

Digitalni sadržaji i usluge

Zakon po prvi put detaljno uređuje i prodaju digitalnih sadržaja (softver, video igre, striming platforme i sl.). Trgovci su odgovorni za ispravnost digitalnih proizvoda i dužni su da obezbeđuju potrebna ažuriranja, uključujući bezbednosna, tokom čitavog trajanja ugovorne obaveze.

Prenos tereta dokazivanja

Jedna od najznačajnijih promena: u prvih godinu dana od isporuke, teret dokazivanja da je proizvod odnosno usluga bila ispravna prelazi na trgovca.

Reklamacije i popravke - nova pravila

Zadržan je dvogodišnji rok odgovornosti za nesaobraznost, ali su pooštrena pravila:

• potrošač bira između popravke i zamene proizvoda;
• nova popravka nakon ponovljenog kvara moguća je samo uz saglasnost potrošača.

Neformalni i ad hoc pristupi reklamacijama nisu prihvatljivi - neophodna je formalizovana, dokumentovana procedura.

Transparentnost cena i zabrana lažnih popusta

Uvodi se pravilo o "najnižoj ceni u poslednjih 30 dana" kao osnovi za isticanje popusta, što direktno utiče na marketing i cenovnu politiku.

Zaštita od nepoštene i nasrtljive poslovne prakse

Predviđen je registar građana koji ne žele promotivne pozive i poruke. Pojačana je zaštita maloletnika, a zabrana prodaje elektronskih cigareta i sličnih proizvoda dodatno je precizirana.

III. Obaveze prema subjektima u lancu snabdevanja

Proizvođači i uvoznici su dužni da osiguraju tačno i potpuno označavanje proizvoda, usklađene tehničke podatke i dokumentaciju, razumljiva uputstva za upotrebu i podršku u reklamacionim postupcima. Takva odgovornost postoji tokom celog životnog ciklusa proizvoda na tržištu.

Trgovci odgovaraju potrošaču bez obzira na grešku dobavljača, pa je provera pouzdanosti dobavljača i dokumentacije, pored zakonske, sada i poslovna nužnost.

Posebna pažnja posvećena je elektronskoj trgovini i digitalnim kanalima prodaje.

IV. Najčešći rizici neusklađenosti

Analiza normativnog okvira i dosadašnje prakse tržišnog nadzora ukazuje na nekoliko tipičnih oblasti u kojima privredni subjekti najčešće odstupaju od zakonskih zahteva. Ovi rizici ne proizlaze samo iz formalnih propusta, već često odražavaju nedovoljno razvijene interne procese i neusaglašene odnose u lancu snabdevanja.

U tom smislu, kao posebno rizične izdvajaju se situacije u kojima su opšti uslovi poslovanja zastareli ili neusklađeni sa važećim propisima, digitalni cenovnici neažurirani ili neusaglašeni sa stvarno primenjenim cenama, kao i slučajevi u kojima reklamacioni postupci nisu jasno definisani ili adekvatno dokumentovani. Dodatno, čest izvor neusklađenosti predstavlja nedostatak tehničke dokumentacije o usklađenosti proizvoda, kao i neuređeni odnosi sa dobavljačima u pogledu raspodele odgovornosti za nesaobraznost.

V. Preporuke proizvođačima, uvoznicima i trgovcima

U cilju smanjenja identifikovanih rizika i obezbeđivanja usklađenosti sa zakonskim zahtevima, preporučuje se sistemski pristup koji podrazumeva istovremeno unapređenje dokumentacije, procedura i ugovornih odnosa.

Za proizvođače i uvoznike to pre svega podrazumeva sveobuhvatnu reviziju deklaracija, uputstava i garantnih listova, kompletiranje tehničke dokumentacije i dokaza o usaglašenosti proizvoda, kao i jasno definisane interne procedure za podršku trgovcima u postupku reklamacije.

Trgovci, s druge strane, treba da usklade digitalne cenovnike i cenovnu politiku sa novim pravilima transparentnosti, ažuriraju opšte uslove prodaje i ugovore sa potrošačima, posebnu pažnju posvete formalizovanju i dokumentovanju reklamacionog procesa, te izvrše proveru ugovora sa dobavljačima radi adekvatnog uređenja regresnih zahteva i podele odgovornosti.

VI. Zaključak

Novi Zakon o zaštiti potrošača zahteva sistemski pristup - od dokumentacije do svakodnevnih operacija. Pravovremeno usklađivanje nije samo zaštita od regulatornog rizika, već i direktna investicija u poverenje kupaca i dugoročnu konkurentnost.

Odricanje od odgovornosti: Ovaj tekst ima isključivo informativni karakter i ne predstavlja pravni savet.