STOP ZLOUPOTREBAMA BOLOVANJA

U mnoštvu zakona usvojenih 26. oktobra 2023, možda i najznačajnije novine za poslodavce donose izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju¹ kojima se pokušava, između ostalog, da se stane na put masovnim zloupotrebama bolovanja.

S obzirom da su izabrani lekari utvrđivali privremenu sprečenost za rad (dalje: bolovanje) mimo utvrđenih preporuka u pogledu dužine trajanja bolovanja u zavisnosti od dijagnoze, kao i bez odgovarajućih dodatnih dijagnostičkih i specijalističkih pregleda, izmenama zakona je takoreći vraćeno „staro“ pravilo po kojem izabrani lekar utvrđuje bolovanje do 30 dana (umesto do 60 dana), nakon čega će o bolovanju odlučivati prvostepena komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Od ovog pravila propisani su izuzeci, pa će izabrani lekari nastaviti da utvrđuju bolovanje do 60 dana isključivo kod osiguranika:

• obolelih od malignih bolesti;

• koji su privremeno sprečeni za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće,

• sa invaliditetom;

• kod kojih je neposredno obavljena hirurška intervencija, osim kada je intervencija obavljena u dnevnoj bolnici.

Pored toga, zbog nepravilnosti u pogledu povezivanja bolovanja po osnovu različitih osnova privremene sprečenosti za rad od strane izabranih lekara, te zloupotreba bolovanja od strane samih osiguranika, i u slučajevima bolovanja sa prekidom i u slučajevima bolovanja bez prekida, skraćeni su rokovi za obavezno upućivanje osiguranika na prvostepenu komisiju RFZO, kako u pogledu broja dana privremene sprečenosti za rad tako i u pogledu perioda ukupne sprečenosti odnosno perioda koji prethodi bolovanju koje je usledilo nakon prekida prethodnog bolovanja.

Zahtev za isplatu naknade i obračun naknade zarade

Ubuduće poslodavci neće obračunavati naknadu zarade za zaposlene koji su na bolovanju duže od 30 dana već će to raditi (samo) RFZO, nakon čega će ga dostavljati poslodavcu.

Poslodavcima ostaje obaveza da filijali RFZO dostavljaju zahtev za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu, s tim da je rok za dostavljanje zahteva skraćen sa 30 na 15 dana. Na osnovu zahteva poslodavca, RFZO će, najkasnije u roku od 21 dan od prijema zahteva sa dokazima, utvrđivati pravo na naknadu zarade i visinu naknade zarade, te vršiti obračun naknade zarade, nakon čega ga dostavlja poslodavcu i vrši prenos sredstava na poseban račun poslodavca.

Skraćeni rokovi za ispunjenje obaveza poslodavca

• Krajnji rok za podnošenje zahteva za ostvarivanje naknade zarade skraćen je sa 30 na 15 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se naknada odnosi.

• Utvrđena je obaveza poslodavca da sredstva uplaćena od RFZO na poseban račun na ime naknade zarade isplati osiguraniku najkasnije u roku od 7 dana od dana prijema, a ako to ne učini u navedenom roku dužan je da vrati sredstva RFZO sa kamatom za koju su uvećana dok su se nalazila na posebnom računu poslodavca.

Kaznene sankcije

Izmenama zakona je propisano da će se novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

• ako filijali ne dostavi zahtev za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu za zaposlene čija se naknada zarade obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i

• ako naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja koja je preneta na poseban račun poslodavca ne isplati osiguraniku najkasnije u roku od sedam dana od dana njihovog prijema, a ne vrati ih filijali sa kamatom za koju su sredstva uvećana dok su se nalazila na posebnom računu poslodavca

Za isti prekršaj, kazniće se odgovorno lice u pravnom licu i drugi podnosioci prijave novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara, a poslodavac – preduzetnik novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara